Kućna hemodijaliza

Kod hemodijalize (HD), aparat za dijalizu izvlači malu količinu krvi iz tela kroz iglu ili kateter. Dijalizator onda filtrira krv uklanjajući toksične materije i višak tečnosti. Na kraju se čista krv vraća u telo. Hemodijaliza (HD) se može obavljati kod kuće, najbolje uz pomoć negovatelja, što bi vam omogućilo da prilagodite raspored tretmana vašim svakodnevnim aktivnostima kako biste mogli da nastavite s normalnim životom. To bi bila kućna hemodijaliza (kućna HD).

Mogli biste da obavljate dnevnu kućnu hemodijalizu (kućna HD) 3 do 6 puta nedeljno u trajanju od 2.5 – 4 sata. Lekar će vam možda predložiti da pojedini tretmani u toku nedelje traju duže. Veoma je važno da i dalje redovno odlazite u bolnicu ili na kliniku radi pregleda kako biste proverili da li se sve odvija po planu.

U poređenju sa bolničkom hemodijalizom (bolnička HD), možete uštedeti vreme koje bi vam bilo potrebno da odete do bolnice ili centra za dijalizu i uživaćete u prijatnosti i udobnosti svog doma dok obavljate terapiju. Možete se osećati sigurno na kućnoj hemodijalizi (kućna HD), jer možete pozvati svoj dijalizni centar ukoliko vam je potrebna pomoć.

Uprkos ovim prednostima, ima par stvari koje treba posebno uzeti u obzir i o kojima bi trebalo porazgovarati s lekarom pre nego što odlučite da je kućna hemodijaliza  (kućna HD) prava opcija za vas.

Ako ste na kućnoj hemodijalizi (kućna HD), pored prostora za čuvanje zaliha dijaliznog materijala, biće vam potreban i prostor za aparat za dijalizu. Biće potrebna adaptacija vodovodnih i električnih instalacija da bi se obezbedila količina vode koju aparat za dijalizu koristi tokom tretmana. Takođe, potrebno je ubadanje dve igle pri svakoj dijalizi, što možete raditi ili vi ili negovatelj. Trebalo bi da porazgovarate sa svojim lekarom kako da se fizički i psihološki pripremite za ovaj proces.

Zbog svih ovih, ali i drugih posebnih zahteva, obuka za kućnu hemodijalizu (kućna HD) je duža nego za peritoneumsku dijalizu (PD) i obično traje od 4 do 6 nedelja.

Možete očekivati da osetite blagi bol tokom ubadanje igle, umor i neprijatne grčeve u nogama  ili mučninu posle terapije. Sama terapija ne bi trebalo da bude bolna.

Pre započinjanja dijalize, moraće da vam se hirurškim putem formira mesto za stalni dijalizni pristup pod kožom – fistula. Njome se omogućava protok nefiltrirane krvi iz krvnih sudova kroz aparat za dijalizu i vraćanje čiste krvi nazad u krvotok. Fistuli, koju čine krvni sudovi, se pristupa ubadanjem dve igle.

Postoje tri vrste pristupa kod hemodijalize (HD): fistula, graft i kateter za hemodijalizu (HD). Svaki ima svoje prednosti i nedostatke i trebalo bi da o tome porazgovarate s vašim medicinskim timom kako biste odlučili koji pristup bi bio najbezbedniji i najuspešniji u vašem slučaju. Fistula se obično smatra standardom u većini dijaliznih centara.

Fistula

• Fistula je obično najbolji izbor za hemodijalizu (HD) jer koristi vaše krvne sudove i omogućava dobar protok krvi tokom terapije i ima najmanje šanse za infekciju.

• Hirurg će na nadlaktici ili podlaktici povezati jednu od vaših arterija sa venom ispod kože.
• Ovu intervenciju bi trebalo da obavite 2-3 meseca pre započinjanja dijaliziranja.
• Tokom dijalize, nefiltrirana krv ide iz krvnih sudova kroz jednu iglu spojenu sa fistulom, a čista krv se vraća u telo kroz drugu iglu, koja je takođe povezana sa fistulom.

Graft

• Da bi se napravio graft, hirurg će medicinskom cevčicom povezati jednu od vaših arterija s venom. Graft će biti postavljem ispod kože na ruci ili na nozi.

• Tokom dijalize, nefiltrirana krv ide iz krvnih sudova kroz jednu iglu povezanu s graftom, a čista krv se vraća u telo kroz drugu iglu, takođe povezanu s graftom.
   

Kateter

• Kateteri su obično privremeni i koriste se samo dok se čeka na kreiranje fistule ili plasiranje grafta.

• Kateter se postavlja u venu, na vratu ili na grudima. Drugi kraj cevčice viri iznad ravni kože i povezuje se na sistem cevčica aparata za dijalizu.
• Kateteri se ne preporučuju za dužu upotrebu jer mogu da dovedu do povećanog rizika od zgrušavanja krvi i infekcije, dok je i protok krvi kroz njih sporiji.

U zavisnosti od stanja u kojem se nalaze vaše vene i vašeg opšteg zdravstvenog stanja, lekar će odlučiti koji dijalizni pristup je najbolji za vas. Bilo da se odluči za fistulu ili za graft, lekar mora da zakaže operaciju mnogo pre datuma započinjanja vaše dijalize.

Bez obzira na to koji pristup odaberete, moraćete zaštititi stalni pristup od prekomernog pritiska, nečistoća i infekcije. Ne zaboravite da perete ruke svaki put kad treba da dodirnete pristup i redovno proveravajte da se nije pojavio otok ili iritacija. Ako vam se bilo šta učini sumnjivim, odmah kontaktirajte medicinsku sestru. Ovo važi za sve vrste dijalize.

Imaćete određenu kontrolu nad svojim lečenjem u smislu prilagođavanja rasporeda vašem društvenom i profesionalnom životu. Ako to propiše lekar, možda će vam biti dozvoljeno da obavljate dijalizu češće i duže nego što biste to mogli u bolnici. Ako biste mogli češće da imate duže i sporije tretmane, bilo bi mnogo prijatnije za vaš organizam jer bi mnogo više ličilo na prirodnu funkciju bubrega koji rade 24 časa dnevno. To bi moglo da smanji neželjene reakcije i da vam pomogne da se osećate bolje i vitalnije, pa čak i da vam pruži određenu slobodu u ishrani.

Pored ovih prednosti kućne hemodijalize (kućna HD), trebalo bi posebno razmotriti neke stvari u vezi s ovim lečenjem, kao na primer:

• Igle se moraju ubadati prilikom svakog tretmana, što vam može biti neugodno ako ih se bojite.
• Skoro svi pacijenti na kućnoj hemodijalizi (kućna HD) zahtevaju pomoć negovatelja.
• Vaš medicinski tim neće biti prisutan tokom tretmana.
• Moraćete da čuvate kod kuće opremu i zalihe materijala za dijalizu koje su vam dovoljne za nekoliko nedelja.

O svim ovim pogodnostima i temama za razmatranje trebalo bi porazgovarati s lekarom kako biste mogli da donesete odluku o tome šta najbolje odgovara vašim zdravstvenim potrebama i načinu života.